петак, 31. октобар 2014.

ГЛАС ИЗ ВАШЕГ КОМПЈУТЕРА



Жеља да се сазна свет, открије најдубљи смисао и прапочетак свега постоји миленијумима. Први који се томе приближио био је Талес из Милета.

Тргујући, брзо се обогатио. Путовао је у Египат и Азију, научио како се граде бродови и мостови, којим путањама круже небеска тела и сву тадашњу аритметику и геометрију...
Талесов наук о важности броја и облика прихватио је Питагора.

Као богати аристократа путовао је да прошири знања у Египат и Вавилон. У Кротону у јужној Италији основао је тајно елитистичко удружење које се бавило математиком, музиком и астрономијом. 


Сматрао је да све уређено бројевима и да је у њима суштина целокупне стварности. Све почива на равнотежи и хармонији, учио је, од њих зависи врлина и праведност, савршеност града  и идеалност државе...
Посматрајући ковача како кује, Питагора је у ритму удараца чекића по усијаном гвожђу препознао ритам бројева, склад музике и хамонију космоса. Ударац се сабира на ударац и ствара предмет – геометријски облик, свет, космос...
Све почива на сразмери и пропорцији, учио је Питагора и скривену структуру света исказао као видљиве бројеве. 

Утврдио је да се све састоји од монада и неограниченог броја дијада... После његове смрти 497. године, његови следбеници су ширили Питагорина учења још читава два века...
Од тада свет се много променио. 

Од писања на песку, плочицама, кожама, свицима и пергаменту дошло се до хартије, књиге, електронског текста и компјутера – електронске машине која све своди на бинарни праелемент. Њихове дијаде 0 и 1 одређују поредак, стварају текстове, облике, слике, покрете, звуке... 

Праелементи преко дијада стварају најсавршеније...

Да, открили смо оно што смо некад давно већ знали... И док куцате на тастатури или кликћете „мишем“ ви сте Питагорин ковач који кује нови облик и ствара свет; нешто невидљиво што постоји као мисао, идеја само у вама - постаје свима видљиво. 

А глас који повремено чујете из вашег компјутера, то је глас Питагоре: све се састоји од монада и неограниченог броја дијада – ова машина, свет, па и ви, неограничени међу свим тим ограничењима око вас...

Миливој Анђелковић


уторак, 21. октобар 2014.

КАКО СУ НАСТАЛЕ ПРИЧЕ



Кад исприча неколико у низу, Господар прича устане, прошета десетак корака и отпије чај од коке.

Једном приликом понудили смо му флашу препеченице. Отворио је боцу, помирисао, попио гутљај и наклонио се враћајући нам је. Показао је своју флашу: ПИСКО са Анда, Перу, писало је на њој.



- Али, реците нам, ко је испричао прву причу. Мислим, пре вас и свих...



Господар прича је искренуо главу као да одгоре, или из даљине, чека превод и одговор и после неколико секунди климнуо главом.



- У почетку приче су причали само богови, а свештеници и пророци су слушали и памтили. То су биле приче судбине.




Када су богови заћутали јер су испричали све приче, или изгубили интерес за људе, свештеници и пророци су понављали оно што су чули. Било је много прича, а они су бивали све старији и почели су да мешају приче, присећају се и додају оно што им се причињавало да су чули. Те приче су само понекад биле праве, приче судбине.



Онда су дошли позвани и самозвани, приповедачи, писци и књижевници. Причали су много прича, из живота, из главе и из свитака, хартија и књига. Трудили су се да привуку пажњу и те приче су биле занимљиве, комичне или необичне, али увек лажне. Од таквих, лажних прича, сачињено је оно што ви зовете књижевност...




-          А то што ви причате, шта је то? – упитао је неко.

-          То? – зачудио се Господар прича. – Знате и сами. То је причање прича.


Миливој Анђелковић