четвртак, 22. јануар 2015.

ЖЕРАВИЦА НА ДЛАНУ



После Другог великог рата у брдима Дробњака живео је деда, надалеко познат као шерет и песник десетерачких стихова које је народ радо памтио. До скора се рецитовала једна његова песма коју је свако знао и због које деда доспео у затвор.

Наиме, када је деди умро ђогат он је саставио подужу песму – ругалицу којом је виђеним људима и комшијама завештао делове коњског трупа. Песма је била врло груба, безобразна, права брђанска. Песма се свиде народу, поготову што исмева виђене, па се прочује и ван Дробњака.

То се властима не свиде и деду стражарно споведу у месни затвор.

Чим се деда обрео у затвору он позове чуваре и закле се славом, свим свецима и самим Богом да ће све њих - чуваре турити у нову песму – ругалицу коју ће сви знати и по којој ће их упамтити.

Чувари се састану и одлуче да деду пусте из затвора да би се спасли беде, да не буду упамћени по ругалици. И помогну му да побегне, и тек кад су морали пријаве да више није у затвору јер „жеравицу никако не мож` држат` на длану“.

По исечку из „Књижевних новина“ из 1977. године непознатог аутора приредио

Миливој Анђелковић